Боже мили, чуда великога!
Роди мајка девет ђевојака,
И десету носи под појасом,
Бога моли, да јој мушко буде;
А када је на том доба било, 5
Роди мајка десету ђевојку.
А када је било на крштењу,
Кум је стару мајку запитао:
„Како ћемо куми име ђести?"
Стара мајка љута одговара: 10
„Ђени Јања, ђаво је однијо!"
Јања расте танка и висока,
У образу бјела и румена.
Кад је Јања на удају била.
Узе ведро, па оде на воду; 15
Кад је била кроз гору зелену,
Ал' повика из горице вила:
„Ој чујеш ли, прелијепа Јањо!
„Баци ведро у зелену траву,
„Ходи к мене у гору зелену; 20
„Тебе ј' мајка нама поклонила
„Још малену куму на рукама."
Кад то зачу мљезиница Јања
Баци ведро у зелену траву,
Оде млада у гору зелену. 25
За њом трчи остарила мајка:
„Врат се двору, мљезинице Јањо!"
Ал' говори мљезиница Јања:
„Врат се натраг, божја отпаднице!
„Када си ме ти овамо дала 30
„Још малену куму на рукама."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 575-576.
