Јад и чемер
| Јад и чемер Писац: Јефтан Шантић |
I. Удес
Плачи ми, срце, плачи,
Кидај ме јаде мој,
Издиши срећо клета —
Такав је удес твој!
Ал' нашто плач и туга,
Ко ће ми чути јад? —
С кога ми среће неста
Баш тај је срећан сад.
Умукни, срце моје!
Нек не зна ништа св'јет,
Јад нек те вјечно храни —
То ти је удес клет!
II. Пелен
Када умрем по гробу ми
Пелен посијте,
Кад одрасте, један стручак
Њојзи носите!
Ох, л'јеп ће то стручак бити,
Као кита цвјећа,
Храниће га јади моји, —
Моја л'јепа срећа;
А у срцу, у чемеру
Корјен ће се вити
Све ће јаде исисати —
Ал' ће горак бити!
III. Касно
Раздроби ми живот,
Раздроби ми срећу,
Проклет бих те мого
Ал' те клети нећу.
Ал' знај! Доће доба,
Заплакаћеш и ти,
И руку ћеш пружит' —
Ал' ће доцкан бити.
IV. Моја утјеха
Закоп'о сам срећу
Што год сам је им'о,
Ход'те амо, јади,
Да се загрлимо!
Пјевајмо! Нек с' хори,
Што одавно није,
Нек нас она чује
Па нек се насмије.
Ход'те, ход'те јади
Све уздање моје,
Ви сте ми вјернији
Него она што је!
Извор[уреди]
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 206.
|