Jad i čemer
| Jad i čemer Pisac: Jeftan Šantić |
I. Udes
Plači mi, srce, plači,
Kidaj me jade moj,
Izdiši srećo kleta —
Takav je udes tvoj!
Al' našto plač i tuga,
Ko će mi čuti jad? —
S koga mi sreće nesta
Baš taj je srećan sad.
Umukni, srce moje!
Nek ne zna ništa sv'jet,
Jad nek te vječno hrani —
To ti je udes klet!
II. Pelen
Kada umrem po grobu mi
Pelen posijte,
Kad odraste, jedan stručak
Njojzi nosite!
Oh, l'jep će to stručak biti,
Kao kita cvjeća,
Hraniće ga jadi moji, —
Moja l'jepa sreća;
A u srcu, u čemeru
Korjen će se viti
Sve će jade isisati —
Al' će gorak biti!
III. Kasno
Razdrobi mi život,
Razdrobi mi sreću,
Proklet bih te mogo
Al' te kleti neću.
Al' znaj! Doće doba,
Zaplakaćeš i ti,
I ruku ćeš pružit' —
Al' će dockan biti.
IV. Moja utjeha
Zakop'o sam sreću
Što god sam je im'o,
Hod'te amo, jadi,
Da se zagrlimo!
Pjevajmo! Nek s' hori,
Što odavno nije,
Nek nas ona čuje
Pa nek se nasmije.
Hod'te, hod'te jadi
Sve uzdanje moje,
Vi ste mi vjerniji
Nego ona što je!
Izvor[uredi]
1896. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina prva. str. 206.
|