ЈЕДНОМ ЈЕ БИЛО
И сузи небо, и сузи земља,
Кроз сузе сунчев краде се зрак,
Па блиста небом, па блиста земљом,
Па злати облак, па топи мрак.
Стазица златна ено се дала,
Рајски је зраци посули сву —
А деца доле сва мокра тапшу:
"Мезимче виле спуштају ту!"
Ој децо луда, отето већ је
Последње чедо на стази тој!
Ово те само весели спомен
Што слави славни негдашњи бој.
Једном је било... можда сам и ја
"Вила се рађа" тепô тадај.
Ал' сад то земља победу слави,
Пркоси небу! исмева рај...