Протужала госпођица када:
„Како сам се у Мостар удала,
„Нијесам се слатко насмијала,
„Ни бијелих зуба указала,
„Ни свезала по челу дуката, 5
„Ни свезала крмзи аспуpлија,
„Ни пустила пера до ћемера!“
Лјепа када поручује мајци:
„Дођи мени у походе, мајко,
„Не позови никога од рода, 10
„Већ једнога бега Жеравицу;
„Обуци му женско одијело,
„Па га зови мојом другарицом.“
Л’јепу каду послушала мајка,
Спремила се у походе кади, 15
Не повела никога од рода,
Већ једнога бега Жеравицу.
Кад су били близу двора кади,
Далеко их угледала када,
Мало ближе пред њих ишетала. 20
Зет пуници добра коња прима,
Лјепа када бегу Жеравици;
Зет пуницу на вечеру води,
Лјепa кaда бега Жеравицу;
Кад су били вечер по вечери, 25
Зет с пуницом у душеке леже,
Ђулсум када с бегом Жеравицом.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 50-51.
