Ђерзелез Алија
Поранио Ђерзелез Алија
У Сарајву граду бијеломе;
Тек попио на јутру ракију
И попио каву шећерлију,
На бојали чибук запалио. 5
Кад свануло и сунце грануло,
До дората у подруме сиђе,
Па опреми косата дората,
Те дората води на ковача,
Да поткује косата дората. 10
Када Алил међ’ коваче дође,
Ја да видиш Ђерзелез Алије!
Не кује га, ко се коњи кују. —
Сам га кује, сам му ноге држи,
Рукама му чавле удараше, 15
А ноктима врхе одврташе;
Још дорату коњу бесједио:
„Давор доре, давор добро старо,
Сјутра ћемо преко Романије,
Да ухватнм до три харамбаше: 20
Понајприје Грујицу дијете,
Па другога: Старину Новака,
И трећега Саву од Посавља.
Да их водим шехер Сарајеву,
Да их метнем у моју одају, 25
Да их раним љебом бијелијем
И дебелим месом овнујскијем;
Да их појим шербет медовином,
И шећерли вином и ракијом,
Да се имам поФалити чиме 30
У механи међу јаранима!“
Мисли Алил нико га не чује,
Ал га слуша Грујица дијете.
Дош’о Грујо у шер-Сарајево,
Да хајдуцим’ купује опанке, 35
Да им купи праха и олова
И кремења за пушке камења.
Па кад Грујо зачу лакрдију,
Опреми се брзо у Сарајву,
Па ето га гори Романији. 40
Како дође у своју дружину,
Како дође, Бога називаше
И овако њима говораше:
„Дружинице, моја браћо мила,
Кад сам данас био у Сарајву, 45
Да вам чудо невиђено кажем,
Невиђено ни приповиђено.
Виђох браћо, што видио н’јесам
Ђе ’но један грдни Потурица
На чаршији коња поткиваше. 50
Не кује га ко се коњи кују:
Сам га држи, сам му ноге кује,
Рукама му чавле удараше
А ноктима врхе одврташе —
Па дорату коњу говораше: 55
„Давор доро, давор добро старо!
Сјутра ћемо преко Романије,
Да ухватим до три харамбаше —
Понајприје Грујицу дијете,
Па другога Старину Новака 60
И трећега Саву од Посавља.
Но дружино, моја браћо драга,
Пазте добро пута чавленика
А ја одох преко Романије;
Па да кажем Староме Новаку 65
И да кажем Сави од Посавља,
Нек с’ и они спреме за мејдана,
Сјутра ће нас Алил полазити!“
То им рече, остај збогом викну,
Па ето га преко Романије, 70
А кад био на сред Романије,
Нађе Грујо старога Новака
И са њиме тридесет хајдука;
Па им свима Бога називао,
А они му приватише здравље. 75
Тада Грујо полети Новаку,
Родитељу пољубио руку,
Па му онда говорити пође.
Све му редом по истини каза,
Што је чуо у шер-Сарајеву, 80
Што је чуо и очим’ видио,
Па овако оцу говорио:
„Родитељу, Старина Новаче!
Добро пази пута чавленика
А ја одох преко Романије, 85
Те да кажем Сави од Посавља
Нек се и он за мејдана спрема.“
Па ето га преко Романије,
А кад био на крај Романије,
Нађе Грујо Саву од Посавља — 90
Па све њему по истини каже.
Шта је чуо у шер-Сарајеву,
Шта је чуо и очим’ видио;
Па овако Сави проговара:
„Побратиме, Сава од Посавља, 95
Добро пази пута чавленика!“
Па он Сави остај збогом викну,
Па ето га натраг у дружину.
У л’јепо је доба долазио
По акшаму у јације прве, 100
Јер га бјеше данак оставио
А тавна га нојца приватила.
А кад сјутра јутро освануло
Још не бјеше ни сунце грануло,
Стаде јека горе Романије — 105
Ал ето ти Ђерзелез Алије
На дорату к'о на горској вили;
На дорату ноге прекрстио,
Па узео седеФли тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева 110
А уз сваку ријеч припијева:
„Ђе си курво Грујица дијете?
Данас ћу те уватити жива,
Бијеле ти савезати руке,
Везаћу те коњу у терћију 115
Као путник диван-кабаницу!“
Мисли Алил нико га не чује
Ал га Грујо и слуша и гледа —
Па на друштво ршум учинио.
Опалише тридесет пушака 120
На Алила у прси јуначке,
Но Алилу срећа добра бјеше,
Не море га куршум да пробије.
Кад се Алил у чуду видио,
Он потеже сабљу димишћију, 125
Па разгони по гори хајдуке —
И уФати Грујицу дијете,
Те му обје савезао руке,
Па га коњу у терћију веже
Као путник диван-кабаницу, 130
Па ето га преко Романије.
Опет уз’о седефли тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева
А уз сваку ријеч припијева:
„Ђе си сада Старина Новаче? 135
Стари вуче, из горе хајдуче?
Десно сам ти саломио крило. —
Грујицу сам уфатио твога,
Бијеле му савезао руке,
Још и тебе мислим уфатити!" 140
Мисли Алил нико га не чује,
Ал га Новак и слуша и гледа —
Па на друштво ршум учинио:
„Дружинице, моја браћо драга,
Потпрашите пушке гарбине 145
Па гађајте Ђерзелез Алију
И његово тридесет Турака;
Ал пазите, не убите Грују,
Јер је Грујо везан међу љима!"
Дружина га хитро послушала, 150
Опалише тридесет пушака
На Алила у прси јуначке;
Ну Алилу срећа добра ти је
Не море га куршум да пробије.
Кад се Алил у чуду видио, 155
Он потеже сабљу димишћију
Па с Турцима разгони хајдуке
И уфати Старога Новака,
Те му обје савезао руке
Везана га гони са Турцима, 160
Па ето га преко Романије.
Опет уз’о седеФли тамбуру,
Ситно куца, јасно попијева,
А уз сваку ријеч припијева:
„Ђе си курво Сава од Посавља? 165
Оба сам ти саломио крила,
Уфатио Грују и Новака,
Везане нх гоним кроз планину,
Још и тебе мислим уфатити —
И б’јеле ти савезати руке. 170
Да вас водим шехер Сарајеву,
Да вас метнем у моју одају.
Да се имам пофалити чиме
У механи међу јараннма!“
Мисли Алил нико га не чује 175
Ал га слуша Сава од Посавља,
Па дружини својој говорио:
„Дружинице, моја браћо драга,
Немојте се који преварити,
На Алила пушку истурити, 180
Јер Алила куршум не пробија. —
Да га море куршум и олово,
Не би Алил Грују пролазио,
А камо ли њега уфатио!
Нит би прош'о старога Новака, 185
А још мање њега уфатио.
Но бацајте пушке у јелике,
А држнте дрвље н камење,
На Алила јуриш учините —
Алилу је друштво изгинуло, 190
Гонећи се по гори с хајдуци;
Нема Алил до петнаест друга
Све рањено и искрвављено!“
Кад дружина Саву саслушала,
Побацаше пушке у јелике 195
А узеше дрвље и камење,
На Алила јуриш учинише,
Те Алила с коња оборише,
Паде Алил у траву на главу.
Алил паде а Сава допаде 200
Те му б’јеле савезао руке.
Па кад Сава савеза Алила,
Онда др’јеши Грују и Новака;
А дружина пофатала Турке,
Ни једнога поштедит не шћеше, 205
Но свакоме главу одсјекоше.
И Алила погубит шћедоше
Али не да Сава од Посавља:
„Немојте га браћо погубити,
Жива ћу га слати у Сарајво. 210
Нека виде аге Сарајлије,
Шта ј’ добио у гори с хајдуци;
Нек се има пофалити с чиме
У механи, међу јаранима!“
Па му ноге испод коња веже, 215
А свеза му руке наопако,
Везана га посла у Сарајво.
Још уза њега књигу оправио,
Да га нико одр’јешит не смије
Док не дођу шехер Сарајеву. 220
Кад Алила у Сарајво спреми,
Онда рече Грујица дијете:
„Побратиме, Сава од Посавља!
Добра није, нити му се надај;
Почеше нас по гори везати, 225
Ја ти више харамбаша н’јесам.“
И Новак му исто проговара:
„Ни ја више харамбаша н’јесам.“
Па подвикну из грла бијела:
„Весели се горо Романијо, 230
Новак ти се покалуђерио[1]!“
Забиљежио:
Стеван Ш. Бубњевић, свештеник.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
