Đerzelez Alija
Poranio Đerzelez Alija
U Sarajvu gradu bijelome;
Tek popio na jutru rakiju
I popio kavu šećerliju,
Na bojali čibuk zapalio. 5
Kad svanulo i sunce granulo,
Do dorata u podrume siđe,
Pa opremi kosata dorata,
Te dorata vodi na kovača,
Da potkuje kosata dorata. 10
Kada Alil međ’ kovače dođe,
Ja da vidiš Đerzelez Alije!
Ne kuje ga, ko se konji kuju. —
Sam ga kuje, sam mu noge drži,
Rukama mu čavle udaraše, 15
A noktima vrhe odvrtaše;
Još doratu konju besjedio:
„Davor dore, davor dobro staro,
Sjutra ćemo preko Romanije,
Da uhvatnm do tri harambaše: 20
Ponajprije Grujicu dijete,
Pa drugoga: Starinu Novaka,
I trećega Savu od Posavlja.
Da ih vodim šeher Sarajevu,
Da ih metnem u moju odaju, 25
Da ih ranim ljebom bijelijem
I debelim mesom ovnujskijem;
Da ih pojim šerbet medovinom,
I šećerli vinom i rakijom,
Da se imam poFaliti čime 30
U mehani među jaranima!“
Misli Alil niko ga ne čuje,
Al ga sluša Grujica dijete.
Doš’o Grujo u šer-Sarajevo,
Da hajducim’ kupuje opanke, 35
Da im kupi praha i olova
I kremenja za puške kamenja.
Pa kad Grujo začu lakrdiju,
Opremi se brzo u Sarajvu,
Pa eto ga gori Romaniji. 40
Kako dođe u svoju družinu,
Kako dođe, Boga nazivaše
I ovako njima govoraše:
„Družinice, moja braćo mila,
Kad sam danas bio u Sarajvu, 45
Da vam čudo neviđeno kažem,
Neviđeno ni pripoviđeno.
Viđoh braćo, što vidio n’jesam
Đe ’no jedan grdni Poturica
Na čaršiji konja potkivaše. 50
Ne kuje ga ko se konji kuju:
Sam ga drži, sam mu noge kuje,
Rukama mu čavle udaraše
A noktima vrhe odvrtaše —
Pa doratu konju govoraše: 55
„Davor doro, davor dobro staro!
Sjutra ćemo preko Romanije,
Da uhvatim do tri harambaše —
Ponajprije Grujicu dijete,
Pa drugoga Starinu Novaka 60
I trećega Savu od Posavlja.
No družino, moja braćo draga,
Pazte dobro puta čavlenika
A ja odoh preko Romanije;
Pa da kažem Starome Novaku 65
I da kažem Savi od Posavlja,
Nek s’ i oni spreme za mejdana,
Sjutra će nas Alil polaziti!“
To im reče, ostaj zbogom viknu,
Pa eto ga preko Romanije, 70
A kad bio na sred Romanije,
Nađe Grujo staroga Novaka
I sa njime trideset hajduka;
Pa im svima Boga nazivao,
A oni mu privatiše zdravlje. 75
Tada Grujo poleti Novaku,
Roditelju poljubio ruku,
Pa mu onda govoriti pođe.
Sve mu redom po istini kaza,
Što je čuo u šer-Sarajevu, 80
Što je čuo i očim’ vidio,
Pa ovako ocu govorio:
„Roditelju, Starina Novače!
Dobro pazi puta čavlenika
A ja odoh preko Romanije, 85
Te da kažem Savi od Posavlja
Nek se i on za mejdana sprema.“
Pa eto ga preko Romanije,
A kad bio na kraj Romanije,
Nađe Grujo Savu od Posavlja — 90
Pa sve njemu po istini kaže.
Šta je čuo u šer-Sarajevu,
Šta je čuo i očim’ vidio;
Pa ovako Savi progovara:
„Pobratime, Sava od Posavlja, 95
Dobro pazi puta čavlenika!“
Pa on Savi ostaj zbogom viknu,
Pa eto ga natrag u družinu.
U l’jepo je doba dolazio
Po akšamu u jacije prve, 100
Jer ga bješe danak ostavio
A tavna ga nojca privatila.
A kad sjutra jutro osvanulo
Još ne bješe ni sunce granulo,
Stade jeka gore Romanije — 105
Al eto ti Đerzelez Alije
Na doratu k'o na gorskoj vili;
Na doratu noge prekrstio,
Pa uzeo sedeFli tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva 110
A uz svaku riječ pripijeva:
„Đe si kurvo Grujica dijete?
Danas ću te uvatiti živa,
Bijele ti savezati ruke,
Vezaću te konju u terćiju 115
Kao putnik divan-kabanicu!“
Misli Alil niko ga ne čuje
Al ga Grujo i sluša i gleda —
Pa na društvo ršum učinio.
Opališe trideset pušaka 120
Na Alila u prsi junačke,
No Alilu sreća dobra bješe,
Ne more ga kuršum da probije.
Kad se Alil u čudu vidio,
On poteže sablju dimišćiju, 125
Pa razgoni po gori hajduke —
I uFati Grujicu dijete,
Te mu obje savezao ruke,
Pa ga konju u terćiju veže
Kao putnik divan-kabanicu, 130
Pa eto ga preko Romanije.
Opet uz’o sedefli tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva
A uz svaku riječ pripijeva:
„Đe si sada Starina Novače? 135
Stari vuče, iz gore hajduče?
Desno sam ti salomio krilo. —
Grujicu sam ufatio tvoga,
Bijele mu savezao ruke,
Još i tebe mislim ufatiti!" 140
Misli Alil niko ga ne čuje,
Al ga Novak i sluša i gleda —
Pa na društvo ršum učinio:
„Družinice, moja braćo draga,
Potprašite puške garbine 145
Pa gađajte Đerzelez Aliju
I njegovo trideset Turaka;
Al pazite, ne ubite Gruju,
Jer je Grujo vezan među ljima!"
Družina ga hitro poslušala, 150
Opališe trideset pušaka
Na Alila u prsi junačke;
Nu Alilu sreća dobra ti je
Ne more ga kuršum da probije.
Kad se Alil u čudu vidio, 155
On poteže sablju dimišćiju
Pa s Turcima razgoni hajduke
I ufati Staroga Novaka,
Te mu obje savezao ruke
Vezana ga goni sa Turcima, 160
Pa eto ga preko Romanije.
Opet uz’o sedeFli tamburu,
Sitno kuca, jasno popijeva,
A uz svaku riječ pripijeva:
„Đe si kurvo Sava od Posavlja? 165
Oba sam ti salomio krila,
Ufatio Gruju i Novaka,
Vezane nh gonim kroz planinu,
Još i tebe mislim ufatiti —
I b’jele ti savezati ruke. 170
Da vas vodim šeher Sarajevu,
Da vas metnem u moju odaju.
Da se imam pofaliti čime
U mehani među jarannma!“
Misli Alil niko ga ne čuje 175
Al ga sluša Sava od Posavlja,
Pa družini svojoj govorio:
„Družinice, moja braćo draga,
Nemojte se koji prevariti,
Na Alila pušku isturiti, 180
Jer Alila kuršum ne probija. —
Da ga more kuršum i olovo,
Ne bi Alil Gruju prolazio,
A kamo li njega ufatio!
Nit bi proš'o staroga Novaka, 185
A još manje njega ufatio.
No bacajte puške u jelike,
A držnte drvlje n kamenje,
Na Alila juriš učinite —
Alilu je društvo izginulo, 190
Goneći se po gori s hajduci;
Nema Alil do petnaest druga
Sve ranjeno i iskrvavljeno!“
Kad družina Savu saslušala,
Pobacaše puške u jelike 195
A uzeše drvlje i kamenje,
Na Alila juriš učiniše,
Te Alila s konja oboriše,
Pade Alil u travu na glavu.
Alil pade a Sava dopade 200
Te mu b’jele savezao ruke.
Pa kad Sava saveza Alila,
Onda dr’ješi Gruju i Novaka;
A družina pofatala Turke,
Ni jednoga poštedit ne šćeše, 205
No svakome glavu odsjekoše.
I Alila pogubit šćedoše
Ali ne da Sava od Posavlja:
„Nemojte ga braćo pogubiti,
Živa ću ga slati u Sarajvo. 210
Neka vide age Sarajlije,
Šta j’ dobio u gori s hajduci;
Nek se ima pofaliti s čime
U mehani, među jaranima!“
Pa mu noge ispod konja veže, 215
A sveza mu ruke naopako,
Vezana ga posla u Sarajvo.
Još uza njega knjigu opravio,
Da ga niko odr’ješit ne smije
Dok ne dođu šeher Sarajevu. 220
Kad Alila u Sarajvo spremi,
Onda reče Grujica dijete:
„Pobratime, Sava od Posavlja!
Dobra nije, niti mu se nadaj;
Počeše nas po gori vezati, 225
Ja ti više harambaša n’jesam.“
I Novak mu isto progovara:
„Ni ja više harambaša n’jesam.“
Pa podviknu iz grla bijela:
„Veseli se goro Romanijo, 230
Novak ti se pokaluđerio[1]!“
Zabilježio:
Stevan Š. Bubnjević, sveštenik.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
