Žudej’ Boga mantraji
Na svu velu goricu,
Na svi veli četvrtak.
Kad su došli do grote,
V grotu ga zahitili. 5
Isus s grote kriči van:
„O vi, Judi judovski,
Ne morem ja to trpit,
Na meni je valjen svit.“
Žudej' Boga mantraju 10
Na svu velu goricu,
Na svi veli četvrtak.
Kad su došli do smrike,
V smriku ga zahitili.
Isus smrike kriči van: 15
„O vi, Judi judovski,
Ne morem ja to trpit,
Na meni je valjen svit.“
Žudej’ Boga mantraju,
Na svu velu goricu, 20
Na svi veli četvrtak.
Kad su došli do trnja,
V trnčić su ga hitili.
Isus s trnja kriči van:
„O vi, Judi judovski, 25
Ne morem ja to trpit,
Na meni je valjen svit."
Žudej’ Boga mantraju,
Na svu velu goricu,
Na svi veli četvrlak. 30
Kad su došli do gore,
V goru su ga hitili.
Isus s gore kriči van:
„O vi, Judi judovski,
Ne morem ja to trpit!“ 35
Kad su došli v žudin grad,
Još govori žudin kralj:
„Ste ga dosti mantrali?“
„„Smo ga dosti mantrali.
Kad smo došli do grote, 40
V grote ga zahitili;
Kad smo došli do mosta,
V mostić ga zahitili.
Kad smo došli do smrike,
V smriku ga zahitili. 45
Kad smo došli do trnja,
V trnčić ga zahitili.""
„Niste ga dost’ mantrali,
Žagajte mu žaganj križ,
I ga mećte na dvoje 50
I Isusu na rame!"
Kad su ga prebijali,
U njem žile škripale,
Kako v gori šumica.
Kad su ga pretizali, 55
V njem su kosti škripale,
Kako v gori bukvica.
Kad su s njim pasivali,
Tud se put krvaria,
Kak’ grozdene jabuke. 60
Sunce je pomrkalo
Od žalosti za Isusom,
Mesec je pomerknuja,
Od žalosti za Isusom.
Sama zvona zvonila, 65
Od žalosti za Isusom.
Nebo se j’ otpiralo,
Od žalosti za Isusom.
Same zvizde padale,
Od žalosti za Isusom. 70
Crikve pragi pucali,
Zemija se otpirala
Od žalosti za Isusom.
Kud se krv prolivala,
Marija krv pobirala, 75
V traversu[1] je metala.
Kad je došla onamo,
Vrgla j’ doli traversu,
Došla je sve šenica, 80
Došle su sve tičice,
Svaka zrnce pobrale.
Katarina Najaretto, rodj. Pokrajac iz Rovinjskog sela.
