Жудеј’ Бога мантраји
На сву велу горицу,
На сви вели четвртак.
Кад су дошли до гроте,
V гроту га захитили. 5
Исус с гроте кричи ван:
„О ви, Јуди јудовски,
Не морем ја то трпит,
На мени је ваљен свит.“
Жудеј' Бога мантрају 10
На сву велу горицу,
На сви вели четвртак.
Кад су дошли до смрике,
V смрику га захитили.
Исус смрике кричи ван: 15
„О ви, Јуди јудовски,
Не морем ја то трпит,
На мени је ваљен свит.“
Жудеј’ Бога мантрају,
На сву велу горицу, 20
На сви вели четвртак.
Кад су дошли до трња,
V трнчић су га хитили.
Исус с трња кричи ван:
„О ви, Јуди јудовски, 25
Не морем ја то трпит,
На мени је ваљен свит."
Жудеј’ Бога мантрају,
На сву велу горицу,
На сви вели четврлак. 30
Кад су дошли до горе,
V гору су га хитили.
Исус с горе кричи ван:
„О ви, Јуди јудовски,
Не морем ја то трпит!“ 35
Кад су дошли в жудин град,
Још говори жудин краљ:
„Сте га дости мантрали?“
„„Смо га дости мантрали.
Кад смо дошли до гроте, 40
V гроте га захитили;
Кад смо дошли до моста,
V мостић га захитили.
Кад смо дошли до смрике,
V смрику га захитили. 45
Кад смо дошли до трња,
V трнчић га захитили.""
„Нисте га дост’ мантрали,
Жагајте му жагањ криж,
I га мећте на двоје 50
I Исусу на раме!"
Кад су га пребијали,
У њем жиле шкрипале,
Како в гори шумица.
Кад су га претизали, 55
V њем су кости шкрипале,
Како в гори буквица.
Кад су с њим пасивали,
Туд се пут крвариа,
Как’ гроздене јабуке. 60
Сунце је помркало
Од жалости за Исусом,
Месец је померкнуја,
Од жалости за Исусом.
Сама звона звонила, 65
Од жалости за Исусом.
Небо се ј’ отпирало,
Од жалости за Исусом.
Саме звизде падале,
Од жалости за Исусом. 70
Црикве праги пуцали,
Земија се отпирала
Од жалости за Исусом.
Куд се крв проливала,
Марија крв побирала, 75
V траверсу[1] је метала.
Кад је дошла онамо,
Вргла ј’ доли траверсу,
Дошла је све шеница, 80
Дошле су све тичице,
Свака зрнце побрале.
Катарина Најаретто, родј. Покрајац из Ровињског села.
