Želim te povazdan, moj dragi biseru Писац: Џоре Држић
Želim te povazdan, moj dragi biseru
Želim te povazdan, moj dragi biseru,
jak jelin kad žedan želi prić k jezeru,
tve oči sunčane da budu lik mi dat
i skrovne me rane kriposno izvidat
srid srdca u meni tvoj pogled ke stvori,5
tvoj pogled ljuveni koji me umori.
Bilig je toj rani priblido me lice
i život skončani cić tebe, divice.
Toj sama mož vidit, pod prozor tvoj minuv
gdi budem problidit, s uzdahom ostinuv;10
ma nu se pozriti slobodno ne smimo,
meu nami sakriti ljubav ku tajimo.
Aj, Bože, stvori li na saj svit trud veći
neg tomu ki cvili dragoga želeći?
Ah, oni blaženi i velmi čestiti15
ki često združeni mogu se ljubiti,
ter željom ne traju najlipše mladosti,
ni zaman ufaju uživat radosti.
Tako mi, mâ vilo, ovakoj ne sahnut
i na tve još krilo pokojno t' odahnut,20
tako me još hrlo tvojom kosom rusom
svezala za grlo jak lovac zvir uzom,
koli su pričudne sej muke misliti,
većma su još trudne u srcu trpiti.
Krostoj te povazdan želim, moj biseru,25
jak jelin kad žedan želi prić k jezeru.
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 17-18, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
