Желим те поваздан, мој драги бисеру Писац: Џоре Држић
Желим те поваздан, мој драги бисеру
* * *
Желим те поваздан, мој драги бисеру,
јак јелин кад жедан жели прић к језеру,
тве очи сунчане да буду лик ми дат
и скровне ме ране крипосно извидат
срид срдца у мени твој поглед ке створи,5
твој поглед љувени који ме умори.
Билиг је тој рани приблидо ме лице
и живот скончани цић тебе, дивице.
Тој сама мож видит, под прозор твој минув
гди будем проблидит, с уздахом остинув;10
ма ну се позрити слободно не смимо,
меу нами сакрити љубав ку тајимо.
Ај, Боже, створи ли на сај свит труд већи
нег тому ки цвили драгога желећи?
Ах, они блажени и велми честити15
ки често здружени могу се љубити,
тер жељом не трају најлипше младости,
ни заман уфају уживат радости.
Тако ми, мâ вило, овакој не сахнут
и на тве још крило покојно т' одахнут,20
тако ме још хрло твојом косом русом
свезала за грло јак ловац звир узом,
коли су причудне сеј муке мислити,
већма су још трудне у срцу трпити.
Кростој те поваздан желим, мој бисеру,25
јак јелин кад жедан жели прић к језеру.
Извор
Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 17-18, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
