Što tebi za rados da moju vidiš prit
na svrhu sad mlados ka za te gre umrit?
jer da znam da nać mož u tomu koju slas
ali pak takođ još njekoji vični glas,
sam bih se ja ubil, da vidiš ti, kruno, 5
neka znaš jer ljubil tebe sam napuno.
Ma pokli t', sunačce, ni koris moja smrt,
ne daj me srdačce ljuvenoj želji strt;
vazmi me za roba, ako me slugu neć,
u svako ja doba da se tvoj mogu reć; 10
neka se dovika ovaj rič govori:
"Gledajte človika ki se sam rob stvori."
Da još smrt dostaju, krunice vesela,
na mlados tač moju ne bi gniv vazela;
odkli se tvoj daju i kad smrt od tebe 15
i život gledaju, ne prim' grih vrh sebe.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
