Što scijeniš, gospoje, reci mi za rados,
gdi pjesni sad poje veselo sva mlados?
Jeda ih njih vile ne gnive ljubovno,
jeda ih ne cvile ni more jadovno?
Jak mene ti svak dan rascviljaš ljepotom, 5
odkle sam tebi dan za slugu životom,
ter među svu družbu plačan gre obraz moj, -
da li je za službu pravednu plata toj?
Da li se dostoji, rači mi reć uprav,
tolikoj gospoji nemilos za ljubav? 10
u kojo' ljubavi iman'je ne želju,
moj cvite gizdavi, ner da se veselju,
kako se veseli ovdi sad svak okol,
ter brže što želi jer ima, gre ohol.
Ar svemu, gospoje, na svitu jes uzrok: 15
za darov svak poje, a cvili za prirok,
jak cvili mâ mlados koja bi vesela,
kad bi me tva rados u milos vazela.
A zatoj, gospoje, daruj mi obraz svoj,
ako ćeš da poje veselo sluga tvoj.20
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
