Što mi je, ne vim ja, ni poznam čim bolju;
istom jur odnit tja ne možem zlu volju.
Jedini moj Bože, ako je ljuven blud,
pravo se reć može, ljubav je velik trud;
svega me uzboja a ne mnjah ja dovik 5
da može hez boja plakati mlad človik.
Makar me oni dan skončahu boljezni
kad najpri poznah plan od gorke ljubezni;
volj' da se ne budu na saj svit porodil,
ne bih sad u trudu život svoj provodil, 10
ni bih bil vesel'ja strasan ja, moj Bože,
ko s moćju od zel'ja vratit se ne može.
Da gdi znam lik ovoj ljubavi ali svit,
ne bih ja život svoj poštedil obit svît;
ovakoj zač veće ne mnju se veselit, 15
zač huđe nesrjeće ne vim ja ner želit.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
