Što je toj, gospođe, reci mi za rados,
iz kola da pođe gizdava tva mlados?
jere se začudih velmi ja vidiv toj,
ter rekoh i sudih, nova je stvar ovoj;
zašto tvoj odkoli znam ures i mlados, 5
vazda bi u koli vesel'je i rados.
Molim se togaj rad da mi se umoliš,
ter da mi rečeš sad jeda se što boliš.
Velmi se zašto sve ljuveno rascvili
koji čas ličce tve s tancom se razdili, 10
na kom se zove svak, ružice, bez tebe
jakino gdi cvitak prid mrazom ozebe.
Dilj toga poziram svuda ja po tanci
koga ću da spivam u mojoj pjesanci,
odkole tebe nî u tanci s ljepotom 15
kojoj sam sve me dni daroval [s] životom.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
