Што је тој, госпође, реци ми за радос,
из кола да пође гиздава тва младос?
јере се зачудих велми ја видив тој,
тер рекох и судих, нова је ствар овој;
зашто твој одколи знам урес и младос, 5
вазда би у коли весел'је и радос.
Молим се тогај рад да ми се умолиш,
тер да ми речеш сад једа се што болиш.
Велми се зашто све љувено расцвили
који час личце тве с танцом се раздили, 10
на ком се зове свак, ружице, без тебе
јакино гди цвитак прид мразом озебе.
Диљ тога позирам свуда ја по танци
кога ћу да спивам у мојој пјесанци,
одколе тебе нî у танци с љепотом 15
којој сам све ме дни даровал [с] животом.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
