Јово проси у матере Станку,
Јово проси, а не да је мајка.
Јово броји дане и године,
Не ће ли се мајка размислити,
Не ће ли му Станку поклонити. 5
Али мајка не шће ни слушати,
Нит' је даде, нит’ се размислила.
Дође Јово у Станкине дворе,
Запустио браду до појаса,
Па је Јово Станки говорио: 10
»Иди, Станка, прати калуђера
Ради Бога и ради севапа!«
То је Станка за Бога примила,
Прати Јова, мјесто калуђера.
Дође Јово до својега двора 15
И превари материну Станку.
Браду брије, па се на њу смије,
Како ли је преварио мајку
И сам себи измамио Станку.
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 45-46.
