Do dvi su se ćete sastanule
Pokraj Senja, na vodi studenoj:
Jedna četa ed Senja biloga,
A druga je od Kotara ravna;
Prid senjanin Senjanine Marko 5
S pobratimon Senjanin Ivanon;
Pri' kotarcin Povrgorac Janko
S pobratimon Tvrdinićen Savkon,
Na viri se čete sastanule,
I rujna se vina ponapile, 10
I daše se uskakati skokon
I bacati s ramena kamenon.
Skoči skokon Povrgorac Janko,
Pa Ivanu skoka oskočio
Stinon baci Tvrdiniću Savko. 15
Pa daleko pribacio Marku.
Kad to vidi Senjanine Marko,
Svomu srcu odolit ne more,
Već pogleda pušci po nišanu,
I udari Tvrdinića Savka. 20
Veli Savko: „Jao moja majko!"
Njemu veli pobratime Janko:
„Jadan Savko, a šta će ti majka?
„Jer ne zoveš pobratima Janka,
„Ki te, pobro, osvetiti more? 25
„A i mogu a i oću, pobro".
To govoreć puški oganj dade,
A družina jedan na drugoga.
Od senjana nitko ne odbiže,
Od Kotara niko ne pogibe. 30
Već sam Savko, žalosna mu majka!
Jao Savku i Savkovoj majci
Jerbo sina već viditi ne će!
