До дви су се ћете састануле
Покрај Сења, на води студеној:
Једна чета ед Сења билога,
А друга је од Котара равна;
Прид сењанин Сењанине Марко 5
С побратимон Сењанин Иванон;
При' котарцин Повргорац Јанко
С побратимон Тврдинићен Савкон,
На вири се чете састануле,
I рујна се вина понапиле, 10
I даше се ускакати скокон
I бацати с рамена каменон.
Скочи скокон Повргорац Јанко,
Па Ивану скока оскочио
Стинон баци Тврдинићу Савко. 15
Па далеко прибацио Марку.
Кад то види Сењанине Марко,
Свому срцу одолит не море,
Већ погледа пушци по нишану,
I удари Тврдинића Савка. 20
Вели Савко: „Јао моја мајко!"
Њему вели побратиме Јанко:
„Јадан Савко, а шта ће ти мајка?
„Јер не зовеш побратима Јанка,
„Ки те, побро, осветити море? 25
„А и могу а и оћу, побро".
То говорећ пушки огањ даде,
А дружина један на другога.
Од сењана нитко не одбиже,
Од Котара нико не погибе. 30
Већ сам Савко, жалосна му мајка!
Јао Савку и Савковој мајци
Јербо сина већ видити не ће!
