Za virno služen'je prid onom od gospoj
sčekal sam tužen'je i vični nepokoj.
Ja ne znam u zlobi koji bih imal red,
odkoli podobi služen'je virno zled.
Sve što mu drago bud', zatoj ja li neću 5
poštedit virni trud i službu još veću.
Makar da mladosti mojojzi dovika
ne stvori radosti, smiljen'ja ni lika,
vazda sve moje dni hoću nje da sam zvan,
dokli mi smrt uckni i pride konac dan. 10
Ni toj mi nî zaman er ću bit za nje dil
daj pravo viran zvan, a to je svit vidil.
Daj mi će družba rit kugodi jur slavu:
"Ovi se da umrit za službu jur pravu,
ovi je kamenom žestocim prilika, 15
ki gori plamenom ter trpi dovika."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
