Za vele vrimena od moje mladosti
ovaj moć ljuvena ne poni radosti,
jer mi tač domori, ter birek toj njeka
milos bi ka stvori odahnem ja neka.
Sad svoju da silu osveti taj Ljubav, 5
spravi luk i strilu ter pride kako lav;
menije li u taj hip ne more vrha doć
ter vaze obraz lip od ove u pomoć,
u komu vidih ja anđelski ures taj
ljepotom vas gdi sja jakino svijetli raj. 10
Netom toj ugledah, drugi bih satvoren:
sužan se li ne dah da budu govoren,
dokli mi ne reče: "Da znam luk i strilu
iskršit u peče, bit ćeš njoj u krilu."
Ovo ja kako čuh gdi moćno priseže, 15
ončas mu dah posluh, neka me zaveže;
velmi se priručih njegovoj krjeposti
i služit odlučih anđelsko' ljeposti.
A koli dotecih prid slavni nje obraz,
u svako ja recih: "Gospođe, tvoj sam vas!" 20
Recih još "Sunačce, ti si cvit od gospoj,
ti si me srdačce i ti si život moj!
i ti si sva misal, ti s' pamet, ti si vid, -
sve sam toj zapisal na tvoju zapovid.
Časno te togaj dil, ružice, ja molju, 25
osladi gorki stril u željah kim bolju."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
