367. пјесма првог дијела Рањинина зборника. Акростих Шишмундова рич.
За веле вримена од моје младости
За веле вримена од моје младости
овај моћ љувена не пони радости,
јер ми тач домори, тер бирек тој њека
милос би ка створи одахнем ја нека.
Сад своју да силу освети тај Љубав, 5
справи лук и стрилу тер приде како лав;
меније ли у тај хип не море врха доћ
тер вазе образ лип од ове у помоћ,
у кому видих ја анђелски урес тај
љепотом вас гди сја јакино свијетли рај. 10
Нетом тој угледах, други бих сатворен:
сужан се ли не дах да буду говорен,
докли ми не рече: "Да знам лук и стрилу
искршит у пече, бит ћеш њој у крилу."
Ово ја како чух гди моћно присеже, 15
ончас му дах послух, нека ме завеже;
велми се приручих његовој крјепости
и служит одлучих анђелско' љепости.
А коли дотецих прид славни ње образ,
у свако ја рецих: "Госпође, твој сам вас!" 20
Рецих још "Суначце, ти си цвит од госпој,
ти си ме срдачце и ти си живот мој!
и ти си сва мисал, ти с' памет, ти си вид, -
све сам тој записал на твоју заповид.
Часно те тогај дил, ружице, ја мољу, 25
ослади горки стрил у жељах ким бољу."
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
