Vozila se šajka mala barka,
prikrcata mladih divojaka,
kad se zvrne šajka mala barka,
sve divojke na kraj doplivale,
samo nije Anica divojka, 5
ona viče iz dibokog mora:
„Ko bi mene ’z mora izbavio,
dala bi mu lica neljubljena,
dala bi mu dojke netikane!"
To je čuo Karlović Ive, 10
pa besedi svojim ovcama:
„Pasite se, bile ovce moje,
pasite se, ne bižite lude,
ja gren zbavit dlvojku iz mora!"
Pliva Ivo do divojke mlade, 15
š njon je Ivo na kraj doplivao.
„Daj mi, Ano, ča si obećala!"
„„Nu počekaj; Karloviću Ive,
kad dojdemo do kućice moje,
dat ću tebi lica neljubljena, 20
dat ću tebi dojke netikane!"
Kad su došli do Anine kuće,
opet Ive zapita divojku:
„Daj mi, Ane, ča si obećala!"
Al govori Ana svojoj majki: 25
„Daj, mu, majko, hljibac prosenice,
i podaj mu tikvu kvasenice,
pa nek pojde otkuda je doša!"
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 83.
Delorko O. „Narodne pjesme s nekih zadarskih otoka". 1953. Rukopisna zbirka Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu. Broj zbirke; 133, br. pjesme: 55.
