Возила се шајка мала барка,
прикрцата младих дивојака,
кад се зврне шајка мала барка,
све дивојке на крај допливале,
само није Аница дивојка, 5
она виче из дибоког мора:
„Ко би мене ’з мора избавио,
дала би му лица нељубљена,
дала би му дојке нетикане!"
То је чуо Карловић Иве, 10
па беседи својим овцама:
„Пасите се, биле овце моје,
пасите се, не бижите луде,
ја грен збавит длвојку из мора!"
Плива Иво до дивојке младе, 15
ш њон је Иво на крај допливао.
„Дај ми, Ано, ча си обећала!"
„„Ну почекај; Карловићу Иве,
кад дојдемо до кућице моје,
дат ћу теби лица нељубљена, 20
дат ћу теби дојке нетикане!"
Кад су дошли до Анине куће,
опет Иве запита дивојку:
„Дај ми, Ане, ча си обећала!"
Ал говори Ана својој мајки: 25
„Дај, му, мајко, хљибац просенице,
и подај му тикву квасенице,
па нек појде откуда је доша!"
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 83.
Делорко О. „Народне пјесме с неких задарских отока". 1953. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке; 133, бр. пјесме: 55.
