Vozila se šajka mala barka,
puna šajka mladih divojaka,
učinila bava od meštrala,
privrnu se šajka mala barka.
Sve divojke na kraj isplivale, 5
al ne pliva Anica divojka.
Ona viče iz dunbine mora:
„Ko bi mene mora otkupio,
dala bi mu bilo lice ljubit!"
Kad to čuje Ivane čobane, 10
on povraća bile ovce svoje:
„Tud pasite, tud se povraćajte!",
pa on svuče iz sebe dolamu,
pa se baci va to sinje more,
pa dosiže Anicu divojku. 15
„Daj, Anice, ča si obećala!"
„„Otidimo u po gore crne!""
Kad su došli u po gore crne:
„Daj, Anice, ča si obećala!"
„„Koga san ti jada obećala?"" 20
„Nisi jada nego bilo lice!"
„„Otidimo bilu dvoru mome,
vidit će nas od gore čobani!""
Kad su došli bilu dvoru njenom,
ona pojde mlada u kamare, 25
pa mu baca rumenu jabuku:
„Na ti ljubi rumenu jabuku!"
Olinko Delorko, O nekolikim inačicama poznate hrvatske romance "Vozila se šajka mala barka", Zbornik za narodni život i običaje, Knj. 42. (1964), str. 84.
Delorko O. „Narodne pjesme s nekih zadarskih otoka". 1953. Rukopisna zbirka Instituta za narodnu umjetnost u Zagrebu. Broj zbirke; 133, br. pjesme: 88.
