Возила се шајка мала барка,
пуна шајка младих дивојака,
учинила бава од мештрала,
приврну се шајка мала барка.
Све дивојке на крај испливале, 5
ал не плива Аница дивојка.
Она виче из дунбине мора:
„Ко би мене мора откупио,
дала би му било лице љубит!"
Кад то чује Иване чобане, 10
он повраћа биле овце своје:
„Туд пасите, туд се повраћајте!",
па он свуче из себе доламу,
па се баци ва то сиње море,
па досиже Аницу дивојку. 15
„Дај, Анице, ча си обећала!"
„„Отидимо у по горе црне!""
Кад су дошли у по горе црне:
„Дај, Анице, ча си обећала!"
„„Кога сан ти јада обећала?"" 20
„Ниси јада него било лице!"
„„Отидимо билу двору моме,
видит ће нас од горе чобани!""
Кад су дошли билу двору њеном,
она појде млада у камаре, 25
па му баца румену јабуку:
„На ти љуби румену јабуку!"
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 84.
Делорко О. „Народне пјесме с неких задарских отока". 1953. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Број збирке; 133, бр. пјесме: 88.
