U srcu momu strah pribiva ljuveni
za vilom, koj se dah na službu po sve dni,
nit' umijem uteći ni kamo ni kuda,
svud me nje sliedeći nesreća prihuda.
Što može bit' ovoj, о višnji moj bože, 5
da tužni život moj mir primit' ne može?
Od kuda izhodi ovi trud i poraz,
koji me dovodi na smrtni hip i čas?
Jeda je grieh koji, cieć koga život moj
i duša dostoji toliki nepokoj? 10
Ako je koji grieh, učini moć tvoja,
za grieh moj na pospjeh da budem umriet' ja;
učini da veće u plaču živ ne grem,
pokli me оć' neće plač, dokli ne umrem.
Er kroz taj mučni gniv umriti bolje jes, 15
nego li trudit' živ i ćutit' zlu boles.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
