U smrt istoga, gospođi Fiori Zuzorić ženi njegovoj Писац: Динко Златарић
* * *
Pokli tvoj vrijedni drug ne žive na sviti,
ki biješe život dug dostojan živiti,
gospođe, čim tužiš kroz gorku boljezan,
pokoja ne družiš priza svu noć i dan.
Njega ti u mlados najljepšu smrt uze, 5
a našu svu rados obrati u suze;
jer s tobom plač dili svaki dub videći
tvu lipos gdi cvili u crnoj odeći.
I mramor cijepa se za žalos u sto dil,
čim trgaš tve vlase i grdiš obraz bil, 10
obraz taj ki uprav ovdi nam čini znat
što pomnja i narav i nebo može zdat.
Tko draga zgubi tač (ne tajim toga ja),
s razlogom tvori plač u tugah bez broja.
Nu način sve ima, i tužit vas vik svoj 15
tvojoj se ne prima vridnosti neizmijernoj.
Odavna ti cvileć podnosiš žestok trud,
obiknut imaš već nebeski što htje sud,
i Bogu zahvalit na takoj milosti,
ki čini njemu prit u vječne radosti.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 154, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
