Smrt meni novi plač pripravi i suze,
ka tebe naglo tač, VODOPIĆU, uze,
jer ne imam pokoja, što s tobom općiti
ovdi već neću ja, ni te kad viditi;
zač odkle vrijedni moj ZLATARIĆ svijet ođe 5
ti me sam pri nijednoj zgodi vik ne ođe,
ni te strah zdrža vik, ni druzijeh prijazan,
da meni pomoćnik ne budeš noć i dan.
Ti svakom radosti mojom se veseli,
i svakom žalosti bez himbe dreseli. 10
Sa mnom te sveđ imah. Ljubežljiv i viran
biješe mi, tijem se zvah pokojan i miran.
Ali me i ti sad prije reda ostavi,
neka me gorki jad i boles zla davi.
Bolim se još dosta dicom tvom i ljubi, 15
žalosna ka osta pokle te izgubi.
I toj me usili, da tužno sveđ cvijelju,
rodjače moj mili, srčani prijatelu,
a ne ka druga čes: jer si ti u slavi
koju kralj od nebes izbranim pripravi.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 155, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.