U smrt gospodina Maroja Mažibradića Šuljage Писац: Динко Златарић
Rumena prem zora noćni mrak stiraše
i sunce iz mora za sobom vođaše,
ter tmine bježahu, i zvijezde na nebi
rijetke se viđahu i blijede u sebi,
kad pusti s neba glas ŠULJAGA: „Zač suze 5
ronite, jer od vas vječni me kralj uze?
Jeda li vam sada, prijatelji izbrani,
na misal, ne pada, u koj sam ja strani?
Ovdi se u zboru od višnjijeh nahodim,
uz ŠIŠKA i ĐORU, po zvijezdah s kim hodim. 10
U dražijeh zabavah trajem sad vječni dan,
neg kratki dočim stah u tilu zavezan.
Jer, ako s oružja kadgodi hvaljen bih,
ali ku rados ja n lovu oćutih,
sve su tej radosti pri ovijeh jak oblak 15
pri sunca svitlosti, pače prem tamni mrak.
Ine su države i mjesta ovamo,
i druge dubrave i polja neg tamo,
i druge sad gojim lugove s voćkami
neg na svit ke mojim odgojih rukami. 20
I ako, čim slavljah umrle vil' dike,
pojući ustavljah i vjetre i rike,
čim spivam sad slave od višnje oblasti,
kola se ustave nebeska od slasti.
Cijeć toga, o drazi prijatelji, ođite 25
suze tej s uzdasi, ter se već smirite.
Dočim ja bih na svit, ljubih vas sa svu moć;
ljubav tuj u zabit ni ovdi neću oć."
Kad ovo izreče, cvitjem svit posu zgar,
i sunce isteče veselo kroz taj dar.30
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 153-154, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
