U smrt gospodina Mara Jerkulića, gospodinu Franu bratu njegovu Писац: Динко Златарић
* * *
Ti tužiš, jer ođe tvoj vrijedni brat saj svit,
na svrhu ki dođe, na ku svak ima prit.
Sve na svoj konac gre, ne postav čas jedan,
jak rike u more tekući noć i dan.
Gradovi ore se i brda kamena, 5
i svaka stire se svitovna spomena.
Od kih nam višna vlas kad kraći vik stvori,
kad umre ki od nas, čemu se plač tvori?
Goru je stan vječni na nebu gdi smrt doć
ne može, i gdi dni ne stiže mrkla noć. 10
Tko život provodi pravedno na sviti
po smrti odhodi u taj stan čestiti
u kom sad pribiva vesel brat dragi tvoj
i dobra uživa, kim se jur ne zna broj.
Jeda ti radosti negove čine stat 15
u gorkoj žalosti i uzdah podirat?
Ako li velika šteta ka gradu bi,
gdi toli človika hvaljena izgubi,
čini ti nepristav žalosnu pribivat,
ti imaš, dim uprav, zašto plač prolivat, 20
jer skoro neće bit u mjesti ovemu
sudac tač poglavit, ni sličan čim njemu.
I razlog s njim side i pravda s neba k nam,
i s njime uzide u višnji opet hram.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 157-158, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
