Istom cvit zenjaše od tvoje mladosti
kad ti drum slijeđaše od prave kriposti,
prijatelju, po komu tač vješto grediješe,
da slatki svakomu razgovor ti biješe,
i nada biješe ti da ćemo po tebi 5
meu nami vidjeti vridnos ke prije ne bi.
Ali se sve ovoj u žalos obrati,
pokle smrt život tvoj naglo tač prikrati,
ter pade jakino posječen viti bor,
ufanje jedino i vas naš razgovor. 10
O koli, svite, lip nami se ti činiš,
a trpiš kratak hip, ter mnozijeh prihiniš?
pravo se može rit, u bitju da si tvom
prolitnje ruže cvit i magla prid vitrom.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 162, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
