Ako tko čudesa vidjeti želi taj,
ka rese nebesa, hod' ovu vil gledaj!
Gledaj nje ljepotu, iznać' ćeš mir tebi,
i tvomu životu, jak da si na nebi.
Iz oči izlazi ere nje taka slas,5
pri koj se porazi zabudu svi u čas.
Izbrana nje liepos svakoga potiče,
na čas i na krjepos, prid kim smrt poniče.
Tim ко će vik živiet' i imat' sva dobra,
hod' gledaj ovi cviet, ki srce me obra.10
Prem ti se ime toj pristoji od cvieta,
gospoje svieh gospoj! ka si ures od svieta.
Hrane se cvietja sva bistriema vodami,
a rajska liepos tva mojima suzami.
I sunce grijući zgar cvietje toj goji,15
a tebe gorući uzdasi, joh! moji.
Oto se izbrana cvietja još tuj stave,
gdi će bit' gledana cieć dike i slave.
Rad toga ures taj, rad koga mrem, gledat',
ma vilo, dopuštaj, ter mi ćeš život dat'.20
A suze ja moje s uzdasi goruštim,
neka te tač goje, ustavit' neću tim.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
