Da meni veseli ne braniš pogled tvoj Писац: Динко Златарић
PJESAN XIX.
TUŽI SE NA ODVRTNOS SVOJE VILE.
Prođoše slatki dni, kad me vil gledaše,
ter mi zrak sunčani veselo sveđ sjaše.
Čestit se nahođah u bitju tad momu,
i mlados provođali u dobru svakomu.
Veselo u pjesni pripijevah na svakčas 5
uzrok me ljuvezni, vrijednos ne i ukras,
ufajuć da kripos još stečem, čim spivam,
zabitju nje lipos ngrabit i moj plam.
Sad pozor svijetli taj brani mi kroz hud gnjiv,
ni haje za moj vaj, što cvilim boljezniv. 10
Taman je život moj, pun hude nesreće,
ter srce tih pokoj sadružit vik neće;
i meni stvar druga ne može na um prit,
neg žalos i tuga i želja za umrit
i vazda plakati: „O moja svitlosti, 15
kako se obrati u ove tamnosti!
Svjetlosti ka njekad biješe mi primila,
kako si mrklom sad noći se stvorila!"
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.176-177, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
