Да мени весели не браниш поглед твој Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН XIX.
ТУЖИ СЕ НА ОДВРТНОС СВОЈЕ ВИЛЕ.
Прођоше слатки дни, кад ме вил гледаше,
тер ми зрак сунчани весело свеђ сјаше.
Честит се нахођах у битју тад мому,
и младос провођали у добру свакому.
Весело у пјесни припијевах на свакчас 5
узрок ме љувезни, вриједнос не и украс,
уфајућ да крипос још стечем, чим спивам,
забитју ње липос нграбит и мој плам.
Сад позор свијетли тај брани ми кроз худ гњив,
ни хаје за мој вај, што цвилим бољезнив. 10
Таман је живот мој, пун худе несреће,
тер срце тих покој садружит вик неће;
и мени ствар друга не може на ум прит,
нег жалос и туга и жеља за умрит
и вазда плакати: „О моја свитлости, 15
како се обрати у ове тамности!
Свјетлости ка њекад бијеше ми примила,
како си мрклом сад ноћи се створила!"
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.176-177, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
