Toliku boljezan, gospoje od gospoj,
za tvoju ljubezan oćuti život moj!
Vas gredu zatoj spet u željah smrti rad
ter stanu mene klet i moga srca jad;
a želju li tebi i život i lipos, 5
dokole u sebi čuju moć i kripos.
Nu pamet sada stav', tako ti radosti,
jesam li tvojo' prav i vjeran mladosti,
pokle ti ružici sva dobra želim ja
u želno' tužici koja mi ne prija. 10
Što bih tuj satvoril, mlađahta diklice,
kada bih izdvoril tvoj obraz i lice?
Kada bih u družbu tvoju se ja brojil,
koju sam za službu većekrat dostojil,
poštedil ne bih tad za tebe život svoj, - 15
ne štedim toj ni sad, kako zna ures tvoj.
Ne bih ja poštedil skončati sam sebe,
zašto sam odredil život moj za tebe,
do smrti jer sluga mišlju ja biti tvoj,
da bih znal od tuga istrajat život moj. 20
Da bih znal dan i noć patit jad i muke
i da znam još svim doć nesrjećam na ruke,
i da znam jer uzrok svemu s' ti tomu još,
neću zled ni prirok da za me prijat mož.
Zatoj te, kako prav, molju ja, diklice, 25
daruj mi za ljubav tvoj obraz i lice,
daruj mi za rados tvoj ures veseli,
neka mi smrt mlados u željah ne želi,
a da tvoj stanovit razum se pohvali,
jer moj trud jadovit tva lipos požali. 30
Zašto zna ljepos tva kako je svemu red:
hvale se dobra sva, a huli svaka zled.
Напомена
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str., Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
