Toli je čes moja pritužna, da u vik Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN CI
Toli je čes moja pritužna, da u vik
odahnut ne mnim ja, ni tuzi prijat lik?
S dragom se ja veće slobodom rastavih,
a službe odveće nemirne dobavih,
ku dvoreć privirno plata je smrt ista, 5
ter srce nemirno uzdišuć ne prista.
Čemu me priteže razbludom drag pogled
kad me pak užeže i ovu stvori zled?
Gospoje, što činiš? vidiš li gdi gorim?
Za ništor ne sciniš da sasma izgorim? 10
Nî boles trpit moć; skonča se život moj
ki me još neće oć za veći nepokoj.
Jaoh! pokle nesrećni moj hip bi osuđen
da je tač po sve dni pedjepsan i truđen,
zač ne bih ja stijena satvoren pri kraju, 15
ku mora srdžena valovi zbijaju,
da ovi ljut poraz ne ćutim, ni kunem
sveđ život, gdi svakčas u smrtnoj muci mrem?
Gorko me dan kolje; noćni mrak gorčije
trpeći nevolje ke podnit moć nije; 20
a nijednu pomoć dat pjesni mi ne mogu,
s kim ufah otirat segaj zla nalogu.
Daleče već pjesni od mene, kad moći
nî u vas, ljuvezni što mojoj pomoći!
Ne ištem spijevati, za hvale steć koje, 25
krvave tej rati, oružja i boje,
s kijem sila Zrinskoga bosansku vlas hara
u zdravlju slavnoga Rodulfa cesara;
ni kako snig i grad stvara se ali grom;
ni zač je mjesec sad tankorog pun potom: 30
neg ištem smiljenja prid onom od gospoj
ka ljubka željenja napuni život moj.
Kad milos ne stječe u trude ljuvene
spijevanje, daleče već pjesni od mene!
Trjebuje da slidim od sada drugi red 35
i da se ne stidim učinit svaku zled,
ostaviv drum čestit i slavan, po kom bih
upravljen vazda it od mojijeh starijih.
Svaka vil gizdava samo tijeh sad mili,
kijeh sreća neprava bogastvom nadili. 40
Kad tuzi ljuvenoj može lik blaga dat,
po volji siljenoj blaga ću poć iskat.
Hoću se ja njega u skore dobavit
i jada ovega smrtnoga izbavit.
Grabiću, odirat i lovit krvav lov, 45
ni ću što razbirat umrlijeh od bogov.
Ruke ću svud prostrit; vrh svega najveći
Veneri zlotvor bit, ne crkvu plijeneći.
Cijeća nje nemile moj se duh sad muči,
ka lijepe sve vile lakome bit uči; 50
cića nje tužan grem; zatoj se podobi
da pozna što možem učinit u zlobi.
Ah, da bi žudjenje istrajal s nemira
tko drago kamenje nahodi i zbira;
tko biser iz mora vadi, ter tko je zdan 55
da zemlju otvora i zlato rije van!
Od ovijeh ishodi lakomos prokleta
i svaka zla plodi po stranah od svijeta,
jere k njoj nastaše zle misli, zle družbe,
početak imaše nevjere i tužbe, 60
ter oči otvorat svak uze, da bude
ključ vrata zatvorat, da stražu pas bljude.
Nu se man tijem krijepe, zač s platoni ki pridu
sve straže zaslijepe i mimo njih idu;
što hoće sve tvore; tašto ih svak preži; 65
vrata se rastvore i speći pas leži.
Zlo ti je kad ove posvoje skuposti
jednu vil ka slove svud slavom liposti:
pakal je toj pravi nevoljnijeh ljubovnik
ki u san i javi muči ih po vas vik. 70
Plačni se tijem glasi s kletvami sveđ čuju,
hukanja, uzdasi, i svađe njeguju,
ter ovo uzrok bi da hvalu svoju i čas
ljuven bog izgubi, a steče sraman glas.
Jaoh onim ke platu za ljubav primaju; 75
što će bit njih zlatu i njima ne haju.
Lipos ku željnimi prodaju neće moć
u dugo stat s njimi, strt ju će zla nemoć.
Raskošno njih lice i oči svitli zrak
pridu jak danice ku pokri crn oblak. 80
Čeka ih s neba zgar osveta i sud ljut,
oganj će i vjetar stojeći im još rasut,
ni će doć tko gasit gdi gore, još mlados
plamen će stat pazit, ćuteći svu rados.
A kad im smrtna rat čini oć ovi svit, 85
neće ih tko plakat, neg se svak veselit,
i tako njih tijela pokopat budu se
milosna bez djela, bez cvita, bez suze.
A blago vilami koje čas činiše
ljuvenijem željami, ter na har ljubiše! 90
Vazda će pribivat njih ures i dika,
i svud se pripivat u pjesnih do vika.
Da svaka žive u njih po veće od sto lit,
svaka će ljuvenih s nemirom smrt skusit.
Biće plač nad njomee, svak joj će dobra reć, 95
i s časti svakome u tamni grob će leć.
Još starijeh ki godi spomenu mlade dni
ke njekad provodi na službi ljuveni,
svako će godište hoditi na mramor
ki mrtvu pritište, i posut cvitjem zgor, 100
i polit suzami, i srcem uzdihaj
podiruć s molbami nazvat joj duši raj.
Istina sve je ovoj, ali, jaoh, vidim ja
da ovi govor moj odnosi vjetar tja,
ni mi što pomaga; tijem ću sve učinit 105
što moja pridraga gospoja bude htit.
Jer da mi uz veli očinstvo još prodat,
u svemu što želi posluh joj hoću dat.
Od mene otidi očinstvo, i sve s njim
što imam, a pridi svrha zlu kim bolim! 110
Sve što je zamijernih čarovnic s otrovi
i trava čemernih ke plodi kraj ovi
s jadom ki smamljiva kobila cijedi van,
kada joj dodiva žestoka ljuvezan;
i još inih zelja otrovnih velik broj
da moja vil prija i spravi gork napoj,
i tijeh mi zdravica nasluži, ja bih pil,
ako bih sred lica nje milos ku vidil.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.224-227, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
