Tko želi novu stvar da čuje sad hodi
ter sliši što nigdar meni se ne zgodi.
Koliko da živu na trudni ovi svit,
sve dni sta u gnivu život moj jadovit;
sve dni me nesrjeće, sve dni me žalosti 5
tjerahu najveće od moje mladosti.
Dosad mi živ človik ne vidi suzice,
i ne bi još dovik suzilo me lice,
da mene namirit ne bude, dim uprav,
nesrjeća ka tirit čini me tuj ljubav, 10
za koju umirem, za koju ja ginu,
za koju razdirem svoju moć jedinu.
Jer me tač izmuči ova vil ku služu,
koja me nauči da cvilim i sužu,
bez ke se veseljah kadgodi sobom sam 15
i takođ ne željah da život smrti dam.
Zašto se sva ina mogla bi zla ponit
ner ljubav jedina, ka me će izronit;
ter sudih po meni sve tuge od pjesni
pri želji ljuveni i pri nje boljezni. 20
Zatoj rih: umiru, zač muke ni veće
negoli ku tiru punu sve nesrjeće;
ter život moj pravi: Blaženi človik taj
ki želne ljubavi ne pozna ni nje vaj;
zač ne zna što je plač, zač ne zna što je gniv, 25
zač ne zna bridak mač ki ne da da sam živ,
zašto mi srca srid ostavi za nalip
nikoji žestok vrid, ter venu svaki hip.
Na što ti još ljubav ne čini mene doć?
Bolje bi gdi je lav da ja na nj budu poć; 30
bolje bi da ja sril budu smrt na puti
negoli ljuven stril me srce da ćuti.
Ar će bit još uzrok ovi stril ljuveni
da skratim sebi rok - toj da dam smrt meni;
zač veće ovi trud ne mogu trpiti, 35
a ljuven ne bi sud prid kim bi vapiti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
