Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil
Писац: Шишко Менчетић
173. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Tako.


Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil




10


Ne znam, za što odvraća od mene svoj obraz.


Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil
   svoj obraz gizdavi sakriva ovaj vil;
   jeda se uroka što boji, jer prave:
   "Sunce su s istoka nje ličca od slave?"
Ali se gizdavi nje ures ponosi, 5
   znajući jer slavi nje obraz i kosi?
   jeda li još ćuti razgovor veseli,
   da bude začuti tko za nju smrt želi?
Kako ju ja želju mojojzi mladosti
   odkli se još velju sluga nje radosti,10
   ter mješte smiljen'ja i mješte ljubezni
   sčekuju cviljen'ja i gorke boljezni.
Ovako obraz svoj da skrije najprija
   kad služit život moj ljeposti nje prija,
   ne bih ja prî roka poželil smrt sebi,15
   zač bilo uzroka želit mi toj ne bi.



Напомена[uredi]

Pj. 10: ak. 172, zad. 578.

Извор[uredi]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.6-7, Zagreb, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.