Tako mi ljubavi, ne vim ja česa dil
svoj obraz gizdavi sakriva ovaj vil;
jeda se uroka što boji, jer prave:
"Sunce su s istoka nje ličca od slave?"
Ali se gizdavi nje ures ponosi, 5
znajući jer slavi nje obraz i kosi?
jeda li još ćuti razgovor veseli,
da bude začuti tko za nju smrt želi?
Kako ju ja želju mojojzi mladosti
odkli se još velju sluga nje radosti,10
ter mješte smiljen'ja i mješte ljubezni
sčekuju cviljen'ja i gorke boljezni.
Ovako obraz svoj da skrije najprija
kad služit život moj ljeposti nje prija,
ne bih ja prî roka poželil smrt sebi,15
zač bilo uzroka želit mi toj ne bi.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga II, Pjesme Šiška Menčevića Vlahovića i Gjore Držića, str.6-7, Zagreb, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
