Тако ми љубави, не вим ја чеса дил

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тако ми љубави, не вим ја чеса дил
Писац: Шишко Менчетић
173. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Тако.


Тако ми љубави, не вим ја чеса дил




10


Не знам, за што одвраћа од мене свој образ.


Тако ми љубави, не вим ја чеса дил
   свој образ гиздави сакрива овај вил;
   једа се урока што боји, јер праве:
   "Сунце су с истока ње личца од славе?"
Али се гиздави ње урес поноси, 5
   знајући јер слави ње образ и коси?
   једа ли још ћути разговор весели,
   да буде зачути тко за њу смрт жели?
Како ју ја жељу мојојзи младости
   одкли се још вељу слуга ње радости,10
   тер мјеште смиљен'ја и мјеште љубезни
   счекују цвиљен'ја и горке бољезни.
Овако образ свој да скрије најприја
   кад служит живот мој љепости ње прија,
   не бих ја прî рока пожелил смрт себи,15
   зач било узрока желит ми тој не би.



Напомена[уреди]

Пј. 10: ак. 172, зад. 578.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.6-7, Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 492 године.