Svani mi svital dan ki cvataš lipotu Писац: Џоре Држић
Svani mi svital dan ki cvataš lipotu
* * *
Svani mi svital dan ki cvataš lipotu,
Ar mi si za lik dan mem tamnu životu.
GLIUBAV me jur tira suze kroz ku točim
Da mi ne da mira s ognjem prižestočim
Iadovno striljaje sa svu moć i kripos, 5
Nimalo smišljaje na tamnu nje slipos!
Od oči počanši sve srce i pamet,
I vlas moj najmanši, vaskolik jur sam spet!
Ranami od smrti hej život moj krate
Jak brzi kad hrti jelinka uhvate, 10
Evo te još molju, svani mi svital dan,
Na moju nevolju, ar mi si za lik dan.
Da me ovej rati, ku mi ljubav čini,
Budeš odrvati, jere me rasčini.
Inim se pomoći ja ne vim ner tobom 15
Srid mrkle sej noći popala ka je tmom,
Rad gustih oblaka ki mi su odasvud
Obujmili svaka, kako kti ljuven sud.
Zatoj ni moć vidit misečca ni zvižde,
Da bih mogal slidit tej jasne njih gizde. 20
A ti, prisvital dan, ne haješ tamnosti,
Krostoj mi s' za lik dan žestokoj bolosti.
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 39-40, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
