Свани ми свитал дан ки цваташ липоту

Свани ми свитал дан ки цваташ липоту
Писац: Џоре Држић

Свани ми свитал дан ки цваташ липоту,
     Ар ми си за лик дан мем тамну животу.

ГЛИУБАВ ме јур тира сузе кроз ку точим
    Да ми не да мира с огњем прижесточим

Иадовно стриљаје са сву моћ и крипос, 5
     Нимало смишљаје на тамну ње слипос!

Од очи почанши све срце и памет,
     I влас мој најманши, васколик јур сам спет!

Ранами од смрти хеј живот мој крате
     Јак брзи кад хрти јелинка ухвате, 10

Ево те још мољу, свани ми свитал дан,
     На моју невољу, ар ми си за лик дан.

Да ме овеј рати, ку ми љубав чини,
     Будеш одрвати, јере ме расчини.

Иним се помоћи ја не вим нер тобом 15
     Срид мркле сеј ноћи попала ка је тмом,

Рад густих облака ки ми су одасвуд
     Обујмили свака, како кти љувен суд.

Затој ни моћ видит мисечца ни звижде,
     Да бих могал слидит теј јасне њих гизде. 20

А ти, присвитал дан, не хајеш тамности,
     Кростој ми с' за лик дан жестокој болости.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 39-40, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.