Ivan ima devet beleh gradi,
Svakom gradu potajnu ljubavu,
Mene Maru nemilu desetu.
„Ko me imaš, majko, za Ivana dati,
Hodi mi ti, majko, po meštra Grgora, 5
Da mi šije svite do zemljice,
Da jih ne ću po suncu nositi,
Ni po onoj jasnoj mesečine,
Leh va njih ću črnu gnojit zemlju."
Zato majka haje i nehaje. 10
Lipu svaću iskupa zipravlja,
Sedandeset i sedan konjići,
Sedandeset i sedan junaci,
Sedandeset i sedan divojak.
Se su lipo mlade obukane 15
Se u zlatu i u tanku platnu.
Kad su prišli na sred polja ravna,
Ivan drogne Maru u (belo) srdajce.
Tekla Mara gorun mah pobirat,
S čime si je krvcu zakladala. 20
Još govori stari starešina:
„Grdo j’ videt mrtvaca bez plača,
Još je grje svaću prez nevisti.“
Kad mi svaća u bile dvorove,
Mara leži na beloj postelje. 25
Zlat prstenac po krvčice plava,
Črne oči svetle zvezdi broje,
Žute kosi prek postelje visu;
Tu se svaća gorko naplakala.
Do pol noći Ivan (sTurci) vino pije, 30
Od pol noći šorbet i rakiju.
A na zoru k Marete na vrata:
„Stani, Mare, u tankoj košulje!"
Dregne Maru u belo srdajce:
„To si, Mare, ti već to deseta!" 35
„„Hodi mi ti, (Ivan,) k Maretinoj majke,
Da mi nosi plinke i povojke,
Da je Mare sinoć porodila."“
Šal je Ive Maretinoj majke.
Još govori Maretina majka: 40
„Povej mi ti, sinko, istinito,
Ako ću ja nosit plene i povoje?“
„„Nosi, (nosi,) majko, plene i povoje!"“
Kada majka na srid polja ravna,
Tu začuje milo zgoni zgone. 45
Još govori Maretina majka:
„„Što to zgone sinku na veselje,
Al to zgone Mare na postelje?""
Još govori Ivan, dite mlado.
„Tak’ ti Boga, stara mila majko, 50
To ti zgone sinku na veselje.“
Kada majka u bile kamare,
Mara leži na beloj postelje:
Zlat prstenac po krvčice plava,
Črne oči, svetle zvezdi broje, 55
Žute kosi prek postelje visu.
Još govori milo stara majka:
„Prokljet budi, Ivan, dite mlado!
Zač mi nisi istinito povel,
Ko ću nosit sviće al dupljere, 60
Ko ću nosit plinke al povoje ?“
