Sultanija
(Iz Promontura)
Piše knjigu care gospodine:
„Koji ima sina al sinovca,
Da ga šalje caru za soldata!“
Svak da ima sina al sinovca,
Neg da nima starac Viduline. 5
On da ima do osam ćerica
I devetu Sultaniju mladu.
Sultanija ćali govorila:
„Da, moj ćale, milo dobro moje!
Kroji meni robu na jednako 10
I sedlaj mi konja na junačku,
Da ja gredem za te za soldata."
„„Sultanija, drago dite moje!
Kamo će mi žute kose tvoje,
Kamo će mi dva goluba tvoja?"" 15
„Žuta kosa niz pleća junačka,
Dva goluba niz oba pazuva."
On joj sedla konja na junačku,
On joj kroji robu na jednako.
Ona skače na konjika vrana, 20
Ona jaše kano i delija,
Ona grede caru za soldata.
Kad je došla u kortu carevu,
Sva joj se je poklonila korta,
A sam care do zemljice crne, 25
Al se ona ni poklonit ne će.
Care grede majci na divane:
„Ej starice, miia majko moja!
Pok je moja korta sagrađena,
Ni ovaka dodila[1] delija, 30
Kano jutros u nedilju danak.
Na skoku je kano i delija,
Na pogledu kano i divojka.
Kako bi je, majko, privaria,
Je ii ženska, je li muška glava?" 35
„„Lako bi je, sinko, privaria.
Ti je vodi u svitle kamare
I vadi joj srebrne prešlice
I vadi joj svijetlo oružje,
Ako j’ ona delijica mlada, 40
Izbirat će svijetlo oružje,
Ako j’ ona mlađana divojka,
„Ona hoće na prešlice zlatne.““
Kad su došli u svitle kamare,
On joj vadi srebrne prešlice, 45
On joj vadi svijetlo oružje.
Na prešlicu ni gledati ne će,
Neg se drži oružja svitloga:
„Boga tebi, care gospodine,
Koje ćeš mi darovat oružje?" 50
Care grede majci na tuženje:
„Aj starice, mila majko moja,
Na prešlice ni pogledat ne će,
Neg namiče na oružje svitlo.
I ona mi, majko, besidila, 55
Koje l' ću joj darovat oružje.
Kako bi je majko privaria?“
„Lako bi je, sinko, privaria:
Š njom ti hodi noćcu noćevati.
Je li ona delijica mlada, 60
Ona će se do tebe davati;
Je li ona mlađana divojka,
Ona će se od tebe micati.""
Pa govori care gospodine:
„Boga tebi, mlađana delijo, 65
Skupa ćemo noćcu noćevati."
Kad su išli noćcu noćevati,
Vrže ćordu pod bijelu glavu.
Još govori Sultanija mlada:
„Boga tebi, care gospodine! 70
Ko se koga prija dotaknia,
Namah mu je glava odfaćena."
Care ne smi ni simo ni tamo,
Sultanija i bliže se dava.
Kad je jutrom bili dan svania, 75
Care grede majci na tuženje:
Aj milice, mila majko moja!
Nije ovo lipota divojka
Neg je ovo delija neznana.“
Al je majka caru besidila: 80
„„Ako bude Dunaj priplivala,
To će biti mlada delijica;
’Ko ne bude Dunaj priplivala,
To će biti lipota divojka.""
Kad su išli Dunaj priplivati, 85
Ona pliva i simo i tamo,
A sam care ni do po ne more.
Kad je mlada Dunaj priplivala,
Onda vadi žutu kosu svoju,
Dva goluba od oba pazuva: 90
„Gledaj, care, da bi oslipia,
Sam li muška, sam li ženska glava!"
Kad je care riči razumia,
Brzo grede dvoru bijelomu
I sakupi silnu vojsku svoju. 95
Dok jes vojskom Dunaj priplivao,
Sultanija na po puta došla.
Dok je care na po puta doša,
Sultanija bilom dvoru svomu.
Daleko je ćale ugledava 100
I još dalje prida nju šećava.
„Sultanija, drago dite moje,
Kakvo si mi poštenje donila?"
„„Kakvo odnila takvo i donila!—
Kad sam došla pri kortu carevu, 105
Sva mi se je poklonila korta;
Sam je care do zemljice crne.
Kad me vidi care gospodine,
On me vodi u svitle kamare,
On mi vadi srebrne prešlice 110
I vadi mi svijetlo oružje:
Na prešlice ni gledati ne ću
Neg se držim oružja svitloga.
Kad smo išli noćcu noćevati,
Ni se care mene dotaknia. 115
Kad smo išli Dunaj priplivati,
Ja sam ćale i simo i tamo,
A sam care ni do po ne more.
Care kupi silnu vojsku svoju:
Dok je care vojsku sakupia 120
Ja sam bila na po puta došla;
Dok je care na po puta doša,
Evo sam ti bilom dvoru svomu!""
Iz Košarine zbirke
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
