Stavil sam sunačce ime ja toj vili
koja me srdačce i mlados rascvili.
Jošte zled od dobra ne znah ja razvidit
me srce kad obra nju slavit i slidit.
Služih ju na moj dan sa svu moć i kripos 5
i život Bogom dan donih jo' za lipos;
milos jo' u zlatu ne pitah ni vas svit,
ni činih za platu s njom cinu ni uvit.
Volju nje ja dvorih svaki rok čekaje,
sam sebe izdvorih ter ostah plakaje; 10
najmanji moj uzdah ne plati mogući
a neg trud ki uzdah zaminit pojući.
Da kupi još roba, bez hrane stal ne bi:
što veće podoba tko služi o sebi?
Ovo me slobodi, ne pitam ini dar; 15
a služih što godi, budi ti sve na har.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 497 godina.
