[Stajo mi je zlat pristolj, pod pristoljom Marija]
Stajo mi je zlat pristolj, pod pristoljom Marija,[1]
Pod pristoljom Marija, zlatnu ribu strugala,
Zlatnu ribu strugala, opet Bogu viđala:
Božjoj majki večeru, svim anđelma užinu.
K njoj dohodu Židovi i židovski mešteri, 5
Jopet oni uzeše Božjoj majki večeru,
Božjoj majki večeru, svim anđelma užinu.
Tad povika Marija na te troje vozare,
Na te troje vozare i četvore brodare:
»E vi troji vozari i četvori brodari, 10
Kren'te lađe ka Zadre, udri vesla od Zadre,
Da se Zadre zatresu, da se zore zadimi,
Da se zore zadinu, da pitlovi propuju,
Da pitlovi propuju, da pogani poginu,
Da pogani poginu, da kršćani nastanu, 15
Da kršćani nastanu, koj' će Bogu virovat,
Koj' će Bogu virovat i toj Božjoj majčici,
I toj Božjoj majčici i velikoj koledi!«
↑Iza svakoga se stiha dodaje: »I ja ido, da viđo mladom Bogu lice.«
Извор
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 213.
