Стајо ми је злат пристољ, под пристољом Марија,[1]
Под пристољом Марија, златну рибу стругала,
Златну рибу стругала, опет Богу виђала:
Божјој мајки вечеру, свим анђелма ужину.
К њој доходу Жидови и жидовски мештери, 5
Јопет они узеше Божјој мајки вечеру,
Божјој мајки вечеру, свим анђелма ужину.
Тад повика Марија на те троје возаре,
На те троје возаре и четворе бродаре:
»Е ви троји возари и четвори бродари, 10
Крен'те лађе ка Задре, удри весла од Задре,
Да се Задре затресу, да се зоре задими,
Да се зоре задину, да питлови пропују,
Да питлови пропују, да погани погину,
Да погани погину, да кршћани настану, 15
Да кршћани настану, кој' ће Богу вироват,
Кој' ће Богу вироват и тој Божјој мајчици,
I тој Божјој мајчици и великој коледи!«
↑Иза свакога се стиха додаје: »И ја идо, да виђо младом Богу лице.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 213.
