Sliši me tužice, uresna ma kruno

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sliši me tužice, uresna ma kruno
Pisac: Šiško Menčetić
68. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Sliši me tužice, uresna ma kruno




 
Sliši me tužice, uresna ma kruno,
   u kojo' ružice na ličcu cti puno.
Jelinka kad stigne pas da mu smrt zada,
   človiku dobigne ter mu se smiljen da;
zač mni bit ubranjen oda psa nemila, 5
   a bude izranjen ljutostju od strila.
Meni se godi tak' kad na smrt dotira
   ljubav jur moj žitak ter da ga razdira:
utečem vas on dan prida te umiljen,
   mneći bit slobodan, a budem ucviljen 10
nalipom ljuveno, prid kojim trnu sve
   kolikrat rumeno obrneš ličce tve,
da mene ubiješ jakino lovac zvir.
   Da mi svit daruješ, ne bi mi veći mir,
odko mi neć vavik slobodit mladosti 15
   ni mi ćeš dat za lik ke godi radosti.




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 493 godine.