Sliši me svak sada, sliši me tko sudi,
sliši me tko vlada i pravdu tko žudi;
još ako tkogodi toliko jur more,
ne da' vlas da hodi ovaj vil od gore,
zašto se sva mlados u željah zamami, 5
videći nje rados na grlu s kosami.
More li bez bil'ja ovoj bit, moj Bože?
zač ovaj posil'ja ne vidih tko može.
U ki čas pogleda tko slavni nje ures,
onomu već ne da da voljan sobom jes, 10
negoli da tuži u želno' ljubavi,
želeći da združi nje pozor gizdavi.
Da zginut budem tad kad vidih nje obraz,
ne bih ja sada rad skopniti kako mraz,
odko me nje milos ne misli jur ubit, 15
ni mi da tuj smilos nje ličce poljubit.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
