Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди
Писац: Шишко Менчетић
32. пјесма првог дијела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.


Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди




Слиши ме свак сада, слиши ме тко суди,
   слиши ме тко влада и правду тко жуди;
још ако ткогоди толико јур море,
   не да' влас да ходи овај вил од горе,
зашто се сва младос у жељах замами, 5
   видећи ње радос на грлу с косами.
Море ли без бил'ја овој бит, мој Боже?
   зач овај посил'ја не видих тко може.
У ки час погледа тко славни ње урес,
   оному већ не да да вољан собом јес, 10
неголи да тужи у желно' љубави,
   желећи да здружи ње позор гиздави.
Да згинут будем тад кад видих ње образ,
   не бих ја сада рад скопнити како мраз,
одко ме ње милос не мисли јур убит, 15
   ни ми да туј смилос ње личце пољубит.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.